3D bašta

U urbanoj sredini  se gleda što više ljudi naseliti ili poslovnica otvoriti po jedinici površine što je  njena osnovna karakteristika. Ovo predstavlja značajan problem jer većina stanova ima terasu koja je 2x2 koraka na kojoj se može stati nešto malo cveća. Taj slobodan prostor se može upotrebit i malo drugačije upotrebom metoda 3D setve. 3D setva podrazumeva upotrebu površine i stanica suda u kome se bilje nalazi. To se postiže tako što se koriste plastični sudovi na kojima se naprave rezovi u cik-cak šablonu. Moguća je i upotreba drvenih sudova ali treba imati na umu da je drvo materijal koji je podložan truljenju. Na drvenim sudovima se buše rupe.  Rezovi treba da su od 15 do 20cm dugački. Dalje, ti rezovi se deformišu u izbočine tako što se plastika zagreje i deformiše klinom. Za vizuelni prikaz dodću video. Na kraju je bitno istaći da je na dnu suda nužno izbušiti rupe koje će višak vode da izbace iz suda. Četiri rupe su namanje potrebne a poželjno je od 8 do 16 rupa u zavisnosti od jačine suda i promera rupa.

Posuda se puni sa zemljom za cveće koja se može nabaviti u prodaji. Ovaj sistem je koncipiran za bilje koje se rasađuje ili seje. Moguće je uzgajanje svih vrsta povrća, jagoda i cveća. Najveća draž ovog sistema gajenja je što ,na metru kvadratnom gde bi stale 1-4 biljke u zavisnosti od kulture, može da stane tri do četiri puta više biljaka. Drugi rečima aspekt biljka/metru kvadratnom postaje biljka/metru kubnom.

Jedno bure za 3D baštu postavljeno u optimalni položaj

Jedini faktor koji se ističe kao problem je svetlost. Svetlost treba da pada na sve strane suda da bi sve biljke mogle da se razvijaju. Zato se ovaj sud uglavnom postavlja na centar prostorije ili terase gde se vrši proizvodnja. Zalivanje se vrši kod svake biljke u korenu, zaliva se sa količinom vode koju zemlja može da upije a da ne dođe do zadržavanja vode na površini zemlje. Ispod svakog suda potrebno je postaviti tacnu koja će da skuplja višak vode. U posudu mogu da se stavljaju iste biljke ili mogu da se kombinuju međusobno. One biljke koje su razgranate  ili imaju veliku lisnu površinu preporučlljivo je stavljati na niže nivoe suda da ne bi zasenjivale biljke sa manjim habitusom koje se uglavnom postavljaju na više nivoe. Ako se gaji bilje koje obrazuje ogromnu nadzemnu masu kao npr. kupus, dinja, tikva, lubenica, patlidžan itd  stavlja se na sam vrh posude jer da je biljka stavljena sa strane došlo bi do njenog loma usled velike težine ploda.

Postoji još jedna varijanta 3D bašte a to je viseća 3D bašta. Isti pricip se primenjuje sa sudovima koji vise i tako se dalje povećava efikasnost proizvodnog prostora.