Jiffy proizvodi za munjevitu proizvodnju

U povrtarstvu i cvećarstvu uvek je bio izražen problem presađivanja rasada. Problem je nastajao pri prebacivanju biljke iz jednog suda u drugi. Najčešće se to radilo ručno - čupanjem. Pri čupanju biljka trpi stres i primorana je da uspori rast i razviće dok ne regeneriše izgubljeno tkivo. Tokom ovog peroida povećava se mogućnost napada patogena zbog žive rane na biljci.

Rešenje za ove probleme su takozvani Jiffy proizvodi. U ove proizvode ubrajamo hranljive podloge u obiku pločica i valjčića, kontejnerske posude, i saksije.

Jiffy hranljiva podloga pre i posle dodavanja vode

Jiffy hranljive pločice su naizgled dosta čudne. One su u principu dehidrirana zemlja za cveće. Na sredini pločice nalazi se otvor u koji se ubacuje seme. Nakon ubacivanja semena Treba samo dolivati vodu dok se zapremina zemlje ne poveća do maksimuma. Podloga se nalazi u mrežici koja sprečava njeno rasipanje. Mrežica je bio-razgradiva tako da kada dođe vreme za presađivanje rasad se samo prebaci u sud veće zapremine ili na otvoreno polje. Gajenje biljke na hranljivoj podlozi je isto kao i na bilo kom drugom supstratu. U slučaju napada štetočina ili patogena biljke koje su napadnute se brzo mogu ukloniti. Takođe je eliminisan rizik da će se zdrave biljke zaraziti preko zemljišta jer se koristi princip "jedna podloga jedna biljka".

Rasad gajen u kontejnerskoj posudi

Kontejnerske posude i saksije su veoma široko rasprostranjene u rasadničarstvu. Draž kontejnerskih posuda je mogućnost setve/sadnje velikog broja biljaka na maloj površini i njihovo lako presađivanje iz posude sa ćelijama manje zapremine u posude sa ćelijama veće zapremine. Mogu se koristiti hranlljive podloge ili neki drugi supstrat. Posude su sačinjene od plastike koja je laka za manipulaciju i skladištenje, otporna na hemijske reagense, ne truli, ne lomi se, crne je boje pa privlači toplotu, ima rupe na dnu koje odvode višak vode. Kada dođe vreme da se rasad izvadi iz kontejnerske posude dovoljno je pritisnuti joj dno i biljka sama ispadne. Pošto biljka nije pretrpela stres presađivanja nastaviće svoj rast i svoje razviće u novom sudu ili na stalnom mestu bez prekida.

Jiffy saksije su sačinjene od istog materijala kao i Jiffy pločice sa dodatkom mineralnih hraniva. Momenat upotrebe Jiffy saksija je uglavnom pri rasađivanju na stalno mesto ili novi sud. Povećana koncentracija hranljivih materija koja se nalazi u sklopu same saksije tu najviše dolazi do izražaja. Saksije su bio-razgradive. Pokazale su se jako dobre u tandemu sa kontejnerskim posudama.

U gradskoj sredini gde je prostor veoma ograničen neophodno je na maloj površini brzo smenjivati useve. Uz pomoć Jiffy proizvoda omogućena je lančana proizvodnja, što znači da kako jedan rasad napusti sud drugi može odmah da ga nasledi, i time se omogućava brza i kontinuirana proizvodnja u oskudnim uslovima.

3D bašta

U urbanoj sredini  se gleda što više ljudi naseliti ili poslovnica otvoriti po jedinici površine što je  njena osnovna karakteristika. Ovo predstavlja značajan problem jer većina stanova ima terasu koja je 2x2 koraka na kojoj se može stati nešto malo cveća. Taj slobodan prostor se može upotrebit i malo drugačije upotrebom metoda 3D setve. 3D setva podrazumeva upotrebu površine i stanica suda u kome se bilje nalazi. To se postiže tako što se koriste plastični sudovi na kojima se naprave rezovi u cik-cak šablonu. Moguća je i upotreba drvenih sudova ali treba imati na umu da je drvo materijal koji je podložan truljenju. Na drvenim sudovima se buše rupe.  Rezovi treba da su od 15 do 20cm dugački. Dalje, ti rezovi se deformišu u izbočine tako što se plastika zagreje i deformiše klinom. Za vizuelni prikaz dodću video. Na kraju je bitno istaći da je na dnu suda nužno izbušiti rupe koje će višak vode da izbace iz suda. Četiri rupe su namanje potrebne a poželjno je od 8 do 16 rupa u zavisnosti od jačine suda i promera rupa.

Posuda se puni sa zemljom za cveće koja se može nabaviti u prodaji. Ovaj sistem je koncipiran za bilje koje se rasađuje ili seje. Moguće je uzgajanje svih vrsta povrća, jagoda i cveća. Najveća draž ovog sistema gajenja je što ,na metru kvadratnom gde bi stale 1-4 biljke u zavisnosti od kulture, može da stane tri do četiri puta više biljaka. Drugi rečima aspekt biljka/metru kvadratnom postaje biljka/metru kubnom.

Jedno bure za 3D baštu postavljeno u optimalni položaj

Jedini faktor koji se ističe kao problem je svetlost. Svetlost treba da pada na sve strane suda da bi sve biljke mogle da se razvijaju. Zato se ovaj sud uglavnom postavlja na centar prostorije ili terase gde se vrši proizvodnja. Zalivanje se vrši kod svake biljke u korenu, zaliva se sa količinom vode koju zemlja može da upije a da ne dođe do zadržavanja vode na površini zemlje. Ispod svakog suda potrebno je postaviti tacnu koja će da skuplja višak vode. U posudu mogu da se stavljaju iste biljke ili mogu da se kombinuju međusobno. One biljke koje su razgranate  ili imaju veliku lisnu površinu preporučlljivo je stavljati na niže nivoe suda da ne bi zasenjivale biljke sa manjim habitusom koje se uglavnom postavljaju na više nivoe. Ako se gaji bilje koje obrazuje ogromnu nadzemnu masu kao npr. kupus, dinja, tikva, lubenica, patlidžan itd  stavlja se na sam vrh posude jer da je biljka stavljena sa strane došlo bi do njenog loma usled velike težine ploda.

Postoji još jedna varijanta 3D bašte a to je viseća 3D bašta. Isti pricip se primenjuje sa sudovima koji vise i tako se dalje povećava efikasnost proizvodnog prostora.